Појам живопис у црквеној уметности се односи пре свега на зидно сликарство, дакле овде је реч о “al fresco”  и “al seco” техникама.  Фреско сликарство спада у најстарије сликарске технике коришћене током историје. Ова техника коришћена је још у Месопотамији, Криту, Микени, као и у Египту и Грчкој, док у римској, а поготово у византијској уметности, поред мозаика има кључно место. Фреско техника је доста комплексна и захтевна, како због њене технологије, тако и због брзине и вештине коју мора имати уметник док слика јер фреску морамо сликати и завршити док је сам малтер мокар тј. свеж што сама реч “fresco” и значи на италијанском језику. Да би се испунили сви услови за фреско слику треба кренути од самог зида на којем слика треба да стоји. Зид мора бити грађен од опеке или камена кречним малтером, а никако не сме бити бетонски или зид са цементним малтером јер цемент као материјал изазива исољавање зида тј. појаву шалитре која угрожава саму фреску. Добро припремљен зид треба наквасити натапањем водом пре наношења малтера на зид, како би продужили време сликања фреске. Сам фреско малтер се наноси у три слоја: први слој се прави од грубље гранулације у размери 3:1 у односу креч-песак, други слој треба да буде од финијег песка у односу 2:1, док је трећи најфинији слој од најфиније гранулације у односу 1:1. У првом и другом слоју малтера треба да се налази кучина или сецкана слама у својству арматуре, док креч за фреску треба да буде што старији и добро процеђен. Песак треба да буде добро просејан, темељно испран и осушен, ако се малтер прави од песка, док је у данашње време много лакша варијанта да се користи мермерно брашно разних гранулација јер оно не захтева прање и сушење, а показало се као материјал изврсних својстава. Делове фреске који не стигну да се насликају до краја у фреско техници треба као детаље завршити казеинским везивом по сушењу фреске у секо техници. Важно је напоменути да по сушењу фреска избледи и изгуби на интезитету 10-15%.

Други најчешћи начин живописања је “al saeco” техником. Она даје много већи комфор у сликању, јер уметник не зависи од сушења малтера и његове ћуди, а такође може да се посвети детаљима и ради без притиска. У секо сликању по зиду за везиво се користе казеин и акрил. Казеин је везиво које се добија од млека и потпуно је природно. Најчешће даје фресци утисак прозрачности лазурним тоновима. У прошлости се он скоро искључиво користио у секо сликарству, док се данас користи углавном за ретуш старих фресака током рестаурације. Данас се најчешће користи акрилно везиво када се фреске сликају секо техником. За разлику од фреско технике, зидна површина као носилац слике не мора бити грађена кречним малтером већ се зид од било ког материјала измазује малтером и обично се глетује глет масом, мада многи аутори  сликају само на добро испердашеном и изглачаном малтеру.

У свом раду, стекао сам доста искуства у фреско сликарству, док углавном стварам секо техником због захтева и услова на самом пројекту.