Иконопис

У свом стваралаштву посебну пажњу посвећујем иконопису као неодвојивом делу личног ликовног израза. Икона код православних верника има посебно место у верском животу. По Флоровском икона је прозор у царство небеско. Она увек приказује историјску личност или догађај смештен у стање будућег века и преображене смртне историјске твари у бесмртност и непролазност.  Предање каже да је прву икону на којој су приказани Богородица и Христос насликао Свети апостол Лука. Такође, најраније представе светих из катакомби у Риму су фреске Христа као Доброг пастира и Богородице, као и иконе Апостола Петра и Павла. Током историје икона је прошла разне стилске промене, данас у православном свету негује се неовизантијски стил сликања традиционалним начином јајчане темпере на дасци чија је позадина позлаћена златним листићима.

У личном раду иконе сликам на препарираној липовој дасци са кушацима позади која је удубљена с лица. Иконе углавном сликам емулзијом јајчане темпере због транспарентности исте и њене постојаности. Икону сликам у више слојева градећи тако лик од подслика (проплазме), до завршног осветљења (оживака). Пре самог сликања, када су светитељ или сцена постављени само оловком, вршим позлату тако што златне листиће наносим на уљани или водени микстион  или болус у случају да се жели добити гланц позлата. По завршетку позлате и сликања извлачи се ореол и исписује се име светитеља или празника калиграфски што тачније и прецизније. По самом завршетку сликања, икона се суши најмање недељу дана пре лакирања лаком на бази воска који се наноси загрејан четком или спрејом. Попут мозаика и иконе сликам самостално без предлошка поштујући давно утврђени лик светитеља. Уколико приказујем светитеља који није раније сликан, користим податке из житија тог светитеља уз помоћ ког градим његов лик.