У свом стваралаштву посебну пажњу посвећујем иконопису као неодвојивом делу личног ликовног израза. Икона код православних верника има посебно место у верском животу. По Флоровском икона је прозор у царство небеско. Она увек приказује историјску личност или догађај смештен у стање будућег века и преображене смртне историјске твари у бесмртност и непролазност.  Предање каже да је прву икону на којој су приказани Богородица и Христос насликао Свети апостол Лука. Такође, најраније представе светих из катакомби у Риму су фреске Христа као Доброг пастира и Богородице, као и иконе Апостола Петра и Павла. Током историје икона је прошла разне стилске промене, данас у православном свету негује се неовизантијски стил сликања традиционалним начином јајчане темпере на дасци чија је позадина позлаћена златним листићима.

Мозаик као сликарска техника спада међу најстарије технике на свету. Он може бити израђен од природног камена, обојеног стакла, као и керамике. Током историје мозаик је рађен директним убадањем и слагањем на подлогу на којој треба да стоји у ентеријеру или екстеријеру. За везиво се користио мозаички малтер од гашеног креча на претходно припремљеној подлози, док се данас, захваљујући новим технологијама, мозаик слаже инверзно на цртежу, углавном на папиру на ком се модули лепе лепком, а потом се по завршетку излива у бетону или, све чешће, у лаганијим материјалима на бази акрила. Мозаик је свакако најдуговечнија сликарска техника, што за последицу има да је као техника актуелан и данас. Наравно, није само дуговечност условила његову популарност, већ и његов раскошан изглед. Светлуцање стаклених модула, титравост, колорит и раскошан утисак који оставља обезбедио је мозаику место у ликовној уметности које не губи ни дан данас. Мозаик се дели на неколико стилских група: